Korisni tekstovi

Algoritam nežnosti

Ovo je moj prvi tekst o tome kako sačuvati mir u digitalnom svetu

Zašto su nam potrebne granice, da bismo voleli

Često mislimo da ljubav znači davanje bez zadrške i brisanje svih barijera.Međutim,  istina je upravo suprotna: bez jasnih granica, ljubav se polako pretvara u nevidljivi kavez, u kojem gubimo sebe.Tek kada naučimo da poštujemo sopstveni prostor, naša ljubav prema drugima prestaje da bude iscrpljivanje i postaje autentičan dar.

Postavljanje  granica, kao najviši oblik samopoštovanja

Granice nisu zidovi, koji nas razdvajaju.One su putokazi, koji drugima govore kako da nas vole, a da nas ne povrede.Postavljanje granica je čin očuvanja onoga, što je najvrednije u nama, kako bismo mogli da dajemo iz ljubavi, a ne iz straha ili umora.

Kada tvoje “NE” postane tvoja sloboda

Kada naučimo da kažemo “NE” stvarima koje narušavaju naš mir, mi zapravo stvaramo prostor za ono što nam je zaista važno. To “NE” nije odbacivanje drugih, već prihvatanje sebe.To je obećanje da nećemo dozvoliti da naša čaša presuši, kako bismo onima koje volimo mogli da ponudimo najbolje od sebe, a ne samo ono što je od nas ostalo.

Reći “NE”je čin ljubavi

Često se plašimo da će naše “NE” povrediti druge ili ih udaljiti od nas.Istina je zapravo suprotna:jasne granice grade poverenje. Kada ljudi oko nas znaju gde podvlačimo crtu, oni se osećaju sigurnije, jer znaju da je naše “DA” iskreno, a ne plod krivice ili obaveze.

Ljubav bez granica se brzo pretvara u ogorčenost. Zato, sledeći put, kada osetite grč u stomaku pred nečijim zahtevom, zastanite. To je vaše biće, koje vas podseća da imate pravo na vaš prostor. Postavljanje granice nije kraj razgovora, već početak zdravijeg odnosa.

Kako prepoznati da su vam granice “popustile”?

Često nismo ni svesni da su nam granice narušene, dok ne osetimo hronični umor ili bes prema ljudima koje volimo. Ako se uhvatite kako govorite “DA”, dok vam celo telo vrišti “NE”, ili, ako osećate krivicu svaki put, kada odvojite vreme za sebe, to je jasan znak.Slabe granice su kao kuća bez vrata-svako može da uđe kad god poželi, ostavi svoj teret i ode, a vi ostajete da čistite nered. To vodi ka sagorevanju, ne samo u poslu, već i u partnerskim i porodičnim odnosima.Postavljanje granice nije podizanje kineskog zida;to je instaliranje kapije sa ključem, koji samo vi držite.

Strah od odbacivanja:Najveća prepreka

Najčešći razlog zašto ćutimo je strah da ćemo biti odbačeni.Mislimo:”Ako im ne pomognem , misliće da sam loša osoba.” Ili:”Ako odbijem ovaj zahtev, više me neće voleti”. Ali, istina je surova: ljudi, koji vas vole samo zbog vaše stalne dostupnosti, zapravo, ne vole vas, već korist, koju imaju od vas.

Oni, koji vas zaista cene,poštovaće i vaše “NE”.Zapravo, jasne granice filtriraju ljude u vašem životu. One zadržavaju one, koji su vredni vašeg vremena, a ,prirodno, udaljavaju one, koji su tu, samo da bi uzimali bez davanja.

Odnos bez granica je odnos bez iskrenosti

Kada god kažemo “DA”, a mislimo “NE”, mi u odnos unosimo malu dozu neistine.Vremenom, te male neistine se gomilaju i pretvaraju u ogorčenost. Počinjemo da izbegavamo osobu, kojoj ne smemo da postavimo granice, jer nam sam susret sa njom postaje naporan.Paradoksalno, najslobodniji smo u onim odnosima, gde su granice najjasnije.Tu nema nagađanja, nema straha od osude i nema “čitanja misli”. Kada postavite granicu, vi zapravo pružate ruku partneru, prijatelju ili detetu i kažete im:”Evo, gde se ja završavam, ti počinješ.Hajde da se sretnemo na sredini, gde oboje možemo da dišemo”Tek tada ljubav prestaje da bude žrtva i postaje istinska razmena pažnje i podrške.

Granice su mostovi,a ne zidovi

Postavljanje granica nije čin, kojim zatvaramo srce, već način na koji ga čuvamo.Kada naučimo da poštujemo sopstvene potrebe, mi drugima dajemo dozvolu da učine isto. To je put ka slobodi, u kojoj više nema mesta za ogorčenost, već samo za čistu, svesnu i duboku povezanost. Granice su mostovi, koji nam omogućavaju da se zaista sretnemo, bez straha da ćemo, u tom susretu, izgubiti sebe.